Dvorska luda

 

slika2
фотографија преузета са нета

 

Vi, svi vi…Ružni, prljavi, zli…

Vi koji svoje pogane i prljave duše čistite od greha gomilama novca koji otimate…

Vi koji ste spremni da preko leševa stignete do svog cilja, da postanete N EKO, da imate moć…

Vi koji verujete da ste jako važni, koji slušate ulizice i laskavce koji vam govore sve ono što želite da čujete.

Ti isti, kada okrenete leđa govore o vama sve najgore. U kakvoj zabludi živite misleći da ste najbolji, najpametniji, najmoćniji, nedodirljivi…

Da li mislite da nikada nećete platiti visoku cenu za svoja nedela? Ne novcem, iako znam da ste prvo na njega pomislili…

(više…)

Advertisements

Poslednji ples

Moj gost  weltschmerz

Ova priča je napisana specijalno za Lunu. Pisana je po slici koju mi je poslala. Moram priznati da mi je bilo po malo teško, jer sam prepoznala sliku iz sjajnog filma Crni labud, pa mi je bilo nezgodno da ostavim tu priču po strani i smislim novu. Ovo je samo pokušaj, ne budite prestorgi pri ocenjivanju njegove uspešnosti, prvi je ove prirode, a znate kako kažu prvi mačići se u vodu bacaju!

d6B5j

-10 minuta! Za 10 minuta izlaziš na scenu, Nina. Da li si dobro, jesi li spremna?
Postavio je nekoliko pitanja, ali nije stigao da sačeka odgovore na njih, jer ostalo je samo 10 minuta. Ne krivim ga. Znam koliko je žarko želeo da sve bude sjajno. Poslednji put pred ovom publikom… a onda „odlazi cirkus“.

Svi su bili uzbuđeni. Nije ovo bio jedan od nastupa, bio je poseban, za svakog člana trupe. Večeras je trebalo svi bitni ljudi ovoga grada da budu tu. Kad kažem bitni, ne mislim zaista to, oni su samo nobles i šljam, samo uspešno glume veličinu. (više…)

„Књига о Љубинку“

056

„ Књига о Љубинку“ аутора Милана Миличевића је пуким случајем стигла до мене. Сада, када сам је прочитала и исчитала, схватила сам да се ништа не догађа случајно.

Милан Милићевић је био дете када је обећао да ће написати књигу о свом деди. Ипак, књига није само о деди Љубинку. Она је много, много више од тога.

Била сам дете када сам обећала да ћу једном написати књигу о својој баки.

Нису његово и моје обећање једино што мене спаја са овом изузетном књигом. (više…)

Pioni na šahovskoj tabli

preuzeto sa goggle image

Ne živim u zabludi da smo izabrali ovu ili bilo koju vlast, ne samo od Miloševića do danas nego i mnogo, mnogo ranije. Nama svetski moćnici kroje kapu bar stotinak godina. Da ne idem mnogo daleko u prošlost.

Narod nije odlučio za vreme Drugog svetskog rata da se oslobodi monarhije, nije narod odlučio da Jugosalvija postane  republika i da dobijemo doživotnog vladara,  Tita…

Nije narod odlučio da se raspadne Jugoslavija ( a ni da se stvori) Svetski moćnici su i tu umešale svoje prljave prste… (više…)

B(L)OG I JA…

preuzeto sa google image

Zašto ljudi pišu blog?

Moram priznati da nisam baš puno razmišljala zašto ljudi pišu blog. Pretpostavljam da vole da pišu, da ih to na neki način ispunjava. Neko piše da bi se zezao. Neko želi da ostavi neki svoj trag. Neko da zaradi…

Zaista ne znam razloge drugih ljudi. Znam zašto ja pišem 🙂

Kako sam počela da pišem blog?

Pisala sam dnevnik kao klinka. I kao malo starija. I još malo starija. Pisala sam neke priče, pesme i jednoga dana, davno to beše, počela da pišem roman. Roman je bio pri kraju kada me je drugarica nagovorila da otvorim svoj prvi blog. Moram priznati da sam jako malo znala o blogu i blogovanju. (više…)

Samo ti umri, za ostalo ne brini

preuzeto sa google image

Baba nas smara da joj nađemo drugarice. Sama je pa bi malo da se druži. Mogla bi malo i da izađe, da vidi sveta a ne samo da blene u četiri zida.

„ Gde bre baba da ti nađem drugarice? Više od pola ih je pomrlo, a ove što još mrdaju si oterala da ti ne ukradu prvo muža, pa švalera pa udvarače… Od tebe ću da poludim, ako sam uopšte više normalna. Samo mi još jedna luda baba nedostaje. A i gde bi ti? Da nećeš na korzo sa sve pelenama? “

„ Juuu sram te bilo. Što lažeš? Kako te nije sramota! Koga sam ja oterala, koga“, narogušila se baba, iskolačila oči, pritisak joj skočio. Ima da se šlogira. (više…)