B(L)OG I JA…

preuzeto sa google image

Zašto ljudi pišu blog?

Moram priznati da nisam baš puno razmišljala zašto ljudi pišu blog. Pretpostavljam da vole da pišu, da ih to na neki način ispunjava. Neko piše da bi se zezao. Neko želi da ostavi neki svoj trag. Neko da zaradi…

Zaista ne znam razloge drugih ljudi. Znam zašto ja pišem 🙂

Kako sam počela da pišem blog?

Pisala sam dnevnik kao klinka. I kao malo starija. I još malo starija. Pisala sam neke priče, pesme i jednoga dana, davno to beše, počela da pišem roman. Roman je bio pri kraju kada me je drugarica nagovorila da otvorim svoj prvi blog. Moram priznati da sam jako malo znala o blogu i blogovanju.

Otvorila sam taj svoj prvi blog. Tu je bilo svega i svačega a najviše „ oslikanih stihova“ i citata i po neki moj tekst ili pesma.

Kasnije sam otvarala još nekoliko blogova da bi ih vrlo brzo izbrisala.

Da ne smaram sa tim svojim početničkim pokušajima. Blog sam počela da pišem jer sam želela da neki meni potpuno nepoznati ljudi procene moje pisanje. Ne mene!

Moj roman je čitala moja porodica, bliski prijatelji. Svi su hvalili napisano, ali ja sam želela da čujem šta o mom pisanju misle ti neki ljudi koji mene ne poznaju. Koji ne znaju baš ništa o meni. Čak ni moje ime.

Znam da mnogima koji me duže prate ne deluje tako, ali ja ne spadam u osobe koje vole da dele svoju intimu i svoj život sa ostatkom sveta. Baš zbog toga sam imala otpor prema blogu. I bila sam radozala.:) Pobedila je radoznalost.

Tada nisam znala ovo što sada znam. Mislila sam da pisanjem ne otkrivam ništa o sebi lično. Da moji tekstovi koji nisu o meni ne ukazuju ljudima koji čitaju kakva sam ja to osoba. E tu sam se zajebala 🙂

Što sam duže pisala sve sam više shvatala koliko me ljudi dobro ili loše procenilo ili upoznalo kroz moje tekstove. Kao što sam i sama mnoge ljude upoznala i procenila baš na osnovu njihovih tekstova.

Moram ovde na napravim malu digresiju i da objasnim zašto sam imala jak otpor prema deljenju svog života sa svetom. Radila sam i radim u Ustanovi kulture. Imala sam bezbroj prilika da postanem „ javna ličnost“, da dobro zarađujem, budem na naslovnim stranama, da budem obasjana reflektorima. Sve te ponude sam glatko odbila. Nikada sebe nisam zamišljala kao neku „zvezdu“ niti sam to ikada želela da postanem. Nikada nisam sanjala da me jure paparaci, da mi svaki fotograf ili novinarčić zaviruje pod suknju i u život, moj privatni život, moj brak, moj dom. Da neka svinja zarad većeg tiraža  uprlja moje svetinje…

Jako dobro sam znala da „ nije zlato sve što sija“ jer sam jako rano videla „sjaj i bedu“ pozornice i znala da ja nisam rodjena za to. Znala sam šta su mi prioriteti u životu, šta je ono što ja želim, što mi ispunjava dušu i čini me srećnom.

Izabrala sam da budem srećna. Pored porodice, pisanje i čitanje me  čini srećnom. Ne mora to što napišem niko da čita, ali naravno da mi je drago kada ljudi čitaju. Laže svako ko kaže da mu nije važno.

Šta me drži u blog svetu?

Pisanje. Čitanje. Kometarisanje tuđih i mojih tekstova. Opušta me. Ponekad me rasplače neki tekst. Neki nasmeje. Neki me razbesni.

Ali ono što me najčvršće drži su neki sjajni ljudi, blogeri, koje sam na ovaj način „upoznala“ i zavolela ih. I njih i njihovo pisanje.

I da. Moram biti potpuno iskrena. Ja sam zavisnik od neta i cigareta. Tako da me i ta zavisnost drži pored ovog već nabrojanog.

p.s. Nisam nikoga prozvala jer ne znam ko jeste a ko nije što ne znači da mi neće biti drago da pročitam što više odogovora na Merimina sjajna pitanja. Hvala Merima! 🙂

 

Advertisements

18 mišljenja na „B(L)OG I JA…

    1. I meni se to događa Olja. Među blogerima ima vas par koji ste mi toliko bliski da mi se čini da mi ponekad čitate misli 🙂 Ne jednom mi se dogodilo da pročitam neki tvoj tekst, razmišljam o tebi i stiže mi poruka u inbox gde me pitaš nešto što nikako nisi mogla da znaš…samo si naslutila, osetila…
      Eto još jednog odgovora na Merimino pitanje šta nas drži ovde 🙂
      Hvala ti Oljice

      Liked by 1 person

  1. Još jedno divno otvaranje i prepoznavanje. I koliko god da znamo jedni o drugima, ovo je dobar način da se još više približimo i razumemo. Meni je svaki vaš odgovor dragocen jer vas sada još bolje znam i još više sve volim. Hvala ti Luna, draga!

    Liked by 1 person

  2. „Izabrala sam da budem srećna. Pored porodice, pisanje i čitanje me čini srećnom…“ Najviše mi se svidela iskrenost, tako svojstvena tvojim tekstovima. U mnogim pričama sam pronašla deo sebe. Nemam vremena da redovno čitam sve što napišu blogeri čiji rad cenim, ali se trudim da pogledam šta si ti napisala.

    Liked by 1 person

    1. Pre svega izvini Sue što ti tek sada odgovaram. Imam zdravstvenih problema pa me nije bilo na blogu neko vreme.
      Veliko hvala na lepim rečima 🙂 Drago mi je kada mi ljudi kažu da su se pronašli u mojim tekstovima. To mi daje nadu da ipak ovaj svet nije potpuno otišao dođavola.
      Ja sam zaista možda i previše iskrena osoba. U ovom svetu laži i licemrja iskrenost nije na ceni, ali…to sam ja sa svim svojim dobrim i lošim osobinama…
      Svojom iskrenošću i ismpulsivnošču umem da povredim ljude. Ne namerno.

      Veliki pozdrav i hvala Ti!

      Sviđa mi se

  3. Mesečino moja, nisi me ni najmanje iznenadila. To si ti, takva kakva jesi – prepametna, impulsivna, preemotivna, neverovatno te je lako povrediti, uvek ćeš ponoviti istu grešku, jer veruješ ljudima, polazeći od sopstvenog poštenja, prelepa i tanana, poput mesečevog zraka, kako te i vidim, divna supruga, sjajna majka……I toliko dragocena prijateljica, sa kojom sam se prepoznala, dok još uopšte nisam razmišljala o blogovanju. Dakle, tvoj, po meni najvažniji zaključak je potpuno istinit. Sve to isijava iz tvojih čudesnih tekstova, koje ne propuštam.

    Liked by 1 person

    1. Draga moja Veročka…izvini što ti tek sada odgovaram. Mnogo toga mi se nakupilo u poslednje vreme pa sam „pukla“ u svakom smislu te reči a ni zdravlje mi nešto nije najbolje ovih dana.
      Znam da me mnogi ljudi „čitaju“. Ne samo moje tekstove nego i mene kao ličnost. Ali ti me Vera moja draga prosto skeniraš 🙂 Kao da si čitavog života tu negde pored mene.
      Ne znam da li si svesna koliko mi znači svaka tvoja reč i koliko si ti za mene posebna osoba…
      I sada ja više ne mogu da pišem jer…ti znaš zašto…

      Sviđa mi se

    1. Jao Dule od kada te nisam „videla“ 🙂
      Doduše i ja sam retko na blogu, retko pišem, pomalo čitam kada ugrabim vremena…Ne mogu da živim od babe, ubi me žena bez puščanog metka 🙂
      Pozdrav veliki za tebe!

      Liked by 1 person

Hvala što ste posetili moj blog

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s