Oznaka: Fragmenti

Braća po majci

421

Doveli su je u kuću Martinovića iz Berana, iz Kovačevića.
Celo selo je izašlo da vidi nevestu. Pričalo se da je iz bogate kuće. Svi su želeli da vide lepu, mladu i bogatu nevestu Pera Martinovića.

Jahala je na konju, na čelu kolone. Za njom su išli konji pretovareni njenom opremom, haljinama, posteljinom, posuđem…
Kao što dolikuje nevesti iz bogate kuće koja dolazi u bogatu kuću.

Nevesta tek beše napunila 16 godina. Svetle puti, crne kose i garavih, krupnih očiju, tanana i sitna, lepa. Devojčica, zbunjena i uplašena od novog i nepoznatog. Umorna od dugog puta. Uplašena, puna strepnje i pitanja. Pitanja koje nije imala, nije smela da postavi. O tome se nije pričalo. Osim sa majkom… (više…)

Advertisements

Slutim da se Anka zvala

Svi su je znali kao Dadu. Tako su je zvali ukućani, komšije, rodbina, deca…

Mala, sićušna, vredna, spretna i okretna podjednako dobro i brzo radila je sve kućne poslove, vezla, šila, plela, kuvala, čistila srebrni escajg svoje bake koji se čuvao za posebne prilike.

Velika kuća na „lakat“ bila je besprekorno čista i uredna. Na pendžerima firange (zavese) njenom rukom rađene, na stolu uvek snežno beli stolnjak uštirkan i izvezen njenom rukom, jastučnice „belim vezom“ i šlingerajem izvezene, uštirkane i blještavo bele, krasile su spavaću sobu.

Čak su i maramice bile ukrašene vezom i rukom rađenom čipkom a u uglu sitnim bodom izvezeni inicijali A. L. (više…)

Ja joj verujem

 

jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj

Udali su je a da je niko pitao nije. Najstarija snaja je bila glava kuće. Posle smrti muža njena se reč morala slušati.

Govorila je Smiljki da ne može doveka biti na njenoj grbači, da ona ima i svoju decu o kojoj mora da misli. Da joj je vreme već prošlo, da je niko neće i da joj je to jedina prilika. Da treba da bude srećna i zahvalna što Mitar hoće da je uzme sirotu i gologuzu, bez miraza. I još matoru devojku. A tek što beše napunila osamnaest. (više…)

Tata

otac

Kako je bilo dečaku kada je u osmoj godini izgubio oca a u devetoj majku? Kako se osećao kada su ga odvodili u dom za decu bez roditelja? Kako je dečak koji se rodio i rastao u domaćinskoj kući podneo gubitak roditelja i doma zna samo on.
Nije nikada pričao o tome. Sve njegove priče o detinjstvu završavale su se rečima : “A onda je godinu posle tate, umrla i mama.“ I ćutao je dugo posle tih reči.

Vodio nas je u kuću u kojoj je rođen. Pokazao podrum prepun bačvi u kojima se nekada davno čuvalo vino i rakija. Sobu u kojoj je spavao. Onu u kojoj se slavila Slava. Mesto gde je stajala ikona i kandilo. Ognjište gde se pekao hleb. Dud ispred kuće gde se igrao. Mesto gde je nekada bila kafana sa sobama za prenoćište. Dedinu radnu sobu… (više…)

Krv, suze i alkohol

 

63aaaaa

On sin jedinac iz bogate porodice, rodnu kuću i lance zemlje u ravnici zamenio je životom u gradu odmah po ženidbi.

Kupili su mu njegovi kuću na obodu grada, konje i kola da prevozi krompir, brašno, svinje, grožđe, vino i prodaje u gradu. Iznajmio je i momke da rade za njega, dobro ih plaćao. Posao mu je išao više nego dobro, uvek je imao novca i vremena da posle posla svrati u kafanu. Voleo je da popije, da se veseli, da uživa…
Vremenom je sve više i više pio a onda bi njegova preka narav došla do izražaja. Često se tukao a nije prezao ni od toga da upotrebi nož u tuči.

Sve manje je radio, sve više pio. Dobio je i ćerku ali ni to ga nije otrglo od kafane, pića i obračuna iz kojih je često izlazio okrvavljen, ranjen i sve pijaniji. (više…)

Narodni poslanik

Nekada se znalo ko može biti narodni poslanik, predstavnik naroda. Ostaviću po strani ono što sam čitala, ostaviću po strani istoriju, osim porodične istorije.

Moj deda, očev otac je spadao u viđenije ljude u svom kraju, kako se to govorilo tada. Veoma pismen za ono vreme, veoma cenjen. Veliki domaćin, bogat i ugledan čovek . Bogatstvo nije stekao sam, nasledio je dosta toga, ali je umeo da to nasleđeno uveća. I to poprilično.

(više…)