Oznaka: Nešto lično

лично

Prijatelji

 

preuzeto sa google image

 

Da li  sebi biramo prijatelje ili ono biraju nas?

Ili se prosto dogodi kao ljubav. Iznenenada.

Mnogi su prošli kroz moj život ne ostavivši trag a bili su mi prijatelji.

Ili sam ja sebe zavaravala  ili su ono bili vešti u pretvaranju. (više…)

Advertisements

Čarobni (blogerski) svet

bda474c4e9ef9c47b485171745b01297-jpg

U početku beše čarobni svet knjiga koje sam veoma rano otkrila. I čitala, čitala i čitala. Poistovećivala se sa junacima romana, bila sa njima, „videla“ sva ta mesta, upoznala sve te ljude…

Čitajući, bolovala sam njihove boli, radovala se sa njima, plakala sa njima, putovala na krilima mašte u neke daleke i nepoznate predele, geografski daleke i one druge, nepregledne predele ljudske duše…

Davno sam počela da pišem dnevnik, da zapisujem svoje misli, svoje prve tuge, prva razočaranja, prve ljubavi. Neka lutanja, traženja, boli, smeh, suze radosnice i one druge…

Otkrih igru rečima. Ta igra beše čudesna. Ta igra i mašta mogu da odvedu u neslućene predele… (više…)

Magija

foto google image

Koliko li je jak kad je uspeo da savlada ženu poput mene. Divlju, neukrotivu, razmaženu, tvrdoglavu, svoju, preku, jezičaru. Ženu koja voli da naređuje i ne voli da sluša, koja ne trpi autoritete bilo koje vrste, koja se ne pokorava i ne popušta čak i kada zna da nije u pravu…

Koliko li je nežan kad je uspeo da raskravi zamrznuto srce žene koja se plašila ljubavi, koja je bežala od zaljubljivanja, nežnosti, kad je uspeo da od mene napravi zaljubljenu ženu, zaljubljenu uprkos godinama, protoku vremena, nedaćama koje život nosi…

Koliko li je strpljiv kad može da sačeka da prođu sve bure i oluje, kad može da sačeka da se istutnjim, da bljujem vatru i psujem gore od vozača drumskih krstarica a onda sednem i plačem, ne od tuge već od besa jer ne mogu da promenim svet… (više…)

Ubacicu te u kompjuter

infuzija-intravenski1

Pre par godina zaglavim u bolnici. Nisam se osećala dobro, išla od doktora do doktora, svi kažu nije mi ništa al` meni dobro nije. Prođe tako dva, tri dana. Vidim da tu nisu čista posla i odlučim da odem uveče u dežurnu bolnicu da me ispregledaju pa da znam na čemu sam. Il` ću da živim il` ću da mrem…
Da se pripremim…

Stignem oko deset sati čekam do dvanaest, unervozila sam se i taman kad` sam htela da odem da im sve po spisku prozvaše me.
Pregleda me ona doktorka, kucka, lupka, plazim jezik nekažnjeno, cokće i piše nešto a meni ni A ni B da kaže.
„Doktorka, guknite već jednom. Šta mi je? Samo uzdišete i cokćete. `Oćete da umrem ovde, što od čekanja što od nestrpljenja“

„ Ne znam, nisam sigurna šta je u pitanju“ reče mi.

U jebem ti pa ko će da zna ako doktor ne zna. Ja da znam šta mi je ne bih ni došla al` dobro. (više…)

Laži ipak mnogo lepše zvuče, zar ne…

 

5be

U kakvom svetu ja to živim ?

Pitam se godinama i sve češće…

Gde sam potrošila sve ove godine ?

Zasto su me roditelji pogrešno vaspitali ? Ispravno, ali pogrešno za vreme i svet u kome živim.

I šta sam ja učinila svom detetu učeći ga da bude vredno, radno, ispravno, da ne laže, da bude čovek…

Jer to što sam godinama ugrađivala u svoje dete se ne isplati. Ali ja nisam znala drugačije a i da sam znala nisam mogla ni želela…

Gde je nastao moral, poštenje, čast, istina, pravda ?

Na ceni je prevara, laž, licemerje, spletke…

Morala skoro da i nema i ne zna se šta je to. Jel` se možda maže na hleb… (više…)

Zašto ne volim političare

фотографија преузета са нета

Ne volim ih jer su nam oteli život!

Oteli su nam dvadesetak najboljih godina, možda i više, onima starijima od mene…

Oteli su nam pravo da rađamo , da se lečimo, da se radimo, da školujemo decu, da dišemo, da jedemo, da govorimo, da se smejemo, da se radujemo…

Oteli su nam decu. Oterali ih u neke Evrope, Amerike, Australije, Nove Zelande, Engleske, Madagaskare…

Oteli su nam nadu u bolje sutra… (više…)