Oznaka: Ozbiljno šaljivo

Samo ti umri, za ostalo ne brini

preuzeto sa google image

Baba nas smara da joj nađemo drugarice. Sama je pa bi malo da se druži. Mogla bi malo i da izađe, da vidi sveta a ne samo da blene u četiri zida.

„ Gde bre baba da ti nađem drugarice? Više od pola ih je pomrlo, a ove što još mrdaju si oterala da ti ne ukradu prvo muža, pa švalera pa udvarače… Od tebe ću da poludim, ako sam uopšte više normalna. Samo mi još jedna luda baba nedostaje. A i gde bi ti? Da nećeš na korzo sa sve pelenama? “

„ Juuu sram te bilo. Što lažeš? Kako te nije sramota! Koga sam ja oterala, koga“, narogušila se baba, iskolačila oči, pritisak joj skočio. Ima da se šlogira. (više…)

Advertisements

Ručak gori a baba se farba

preuzeto sa google image

 

Pametni ljudi vikendom odmaraju. Pogotovo kada je napolju sto stepeni. Samo lujke ko’ ja nedeljom kuvaju ručkove za celu nedelju. Musaka se već krčka u rerni, ja punim paprike i čujem babu kako me zove.

„ Šta hoćeš babaaa?! Spremam ručakaaakkkkk! Nemam vremena da ti pravim društvooooo!“

Derem se iz kuhinje da me baba čuje. Al’ ne vredi. Zove me da dodjem. Navalila ko’ mutav na telefon da je kupam.

Lepo sam joj rekla da ću je okupati čim stavim ručak da se kuva, al’boli babu uvo. Ona ne može ništa da sačeka. Sve mora istog trenutka.

„ Dobro bre, šta si navrla! Okupaću te. Nećeš umreti neokupana a i ako umreš svakako će te neko okupati. A ako ne skuvam ručak umrećeš gladna. E onda niko neće mrtvu da te hrani.“, zezam se ja sa babom iako mi živci rade. (više…)

Bolje da sam drvo rodila…

fotografija preuzeta sa neta

Dan na poslu takav da bolje da nisam ni ustajala iz kreveta. Sve živce su mi pokidale koleginice, dve dokone alapače koje su mirođija u svakoj čorbi.
Pištim ko` ekspres lonac, ne znam gde udaram koliko posla imam i na sve to zvoni telefon. Zove me baba.

E samo mi je još ona falila, mislim se. Znam da će da me smara sa nekim glupostima jer joj je dosadno, sama je i ima vremena na pretek. Ne vredi da joj objašnjavam da sam na poslu. Ona i onako ne sluša šta pričam. Njoj je važno samo da ona meni ispriča šta ima. Ne treba ništa da kažem samo da držim slušalicu i da slušam. (više…)

Generalna proba, baba i jezik brži od pameti

1962850_968970049798465_2903576065088836461_n

Baba odustala od svadbe, torte i venčanice. Sad je rešila da umire i zove nas svaki božiji dan da dođemo na dogovor oko „sarane“. Ima kaže i nešto para samo treba da dođemo da se sve lepo dogovorimo. Uštedela od penzije i sakrila u čarapu.

„ Šta bi baba sa svadbom, tortom i venčanicom? Mi se spremili za svadbu a ti bi sad malo da umireš. Ne može to tako. Čas ovo, čas ono. Odluči se. Svadba ili sahrana. A i te pare što spominješ, jel to onih pet hiljada što si htela da spiskaš na venčanicu“ pitam ja babu.
„Kakva svadba dete, vidiš da mi duša u nosu. Nego zovi majku i dođite da se dogovorimo sve za saranu. I nije pet ` iljada nego osam. Uštedela sam ja. Neće baba tebe da baca u trošak. I ti da me obučeš kad umrem. Ima tamo u ormanu ona moja plava ’aljina u žutoj kesi. Znaš koja, ona što sam ti rekla onomad da mi je obučeš kad umrem. Ona na štrafte. E nju da mi spremiš. I da me našminkaš. I one minđuše da mi metneš. One sa krugovima. I kosu da mi lepo središ, onako kako ti to umeš“ (više…)

I da sam normalna poludela bih

izvor: google image

U poslednje vreme sve mi smeta. I svi mi smetaju. Tolerancija mi je opala do kritične tačke.
Na ulicama gužva, svi žure i jure ko` bez glave. Kasnim na posao i to me dodatno nervira. Mrzim da kasnim. A kad konačno stignem, nervira me koleginica. Koja uvek, ali uvek stigne pre mene i značajno me pogleda kada uletim u kancelariju sva zadihana.
Kako li ona dolazi na posao, pitam se. Verovatno avionom i to privatnim. Ili dojaše na metli.

Svako jutro, bez izuzetka žvaće kiflu. Koju umače u kafu od čega meni istog trenutka pripadne muka. Toliko da ne mogu ni da pomislim na doručak a ne da doručkujem. Jede onu kiflu, mljacka i uzdiše. (više…)

Svadba, venčanica i torta na sprat

преузето са

Baba mi ima osamdeset i kusur godina, jedva preživela poslednji šlog. I zaljubila se. U bolnici. I hoće da se udaje. To ti je kad je amor loš strelac pa zabode strelicu u pogrešnu metu .

Izabranik srca njenog ima osamdeset pet. I on preživeo šlog. Bili zajedno u šok sobi i zbližili se kaže baba. On izašo pre nje al` ne može još da je poseti dok se malo ne oporavi i stane na noge.

Ako stane, mislim se ja.
Moji stoje i ne veruju šta baba priča. A tek ja! Zinula i blenem u babu, ne verujem da sam dobro čula. Moji jedva progovoriše. Pitaju kad se ona to kao udaje. Misle babi šlog poremetio mozak pa lupa gluposti. Misle da baba bunca. Da je skrenula s pameti. (više…)

To je tako IN

фотографија преузета са нета

Odem juče kod komšinice na kafu, pozvala me žena a glas joj nešto čudan, promukao. Pomislim da je možda bolesna. Odložim neke obaveze jer red je da je obiđem.

Pozvonim, ona mi otvori vrata sva u suzama. Prepala sam se! Pitam šta se dogodilo, nelagodno mi. Nikada je nisam videla da tako plače. Šta plače – rida!

Još sa vrata poče da priča iako je ništa nisam pitala.

“ Jao ženo, ne pitaj. Tragedija. Velika tragedija!“
“ Kakva tragedija?, pitam a noge mi se odsekle .
„ Da nije neko stradao, nedaj Bože?“
” Stradala sam ja kukala mi majka .“ reče Mira i poče još jače da plače.

(više…)